Да ли се вожња на плин и даље исплати?

Цена плина је стигла до 97 динара на појединим пумпама. У односу на око 75 динара из 2016. године, овакво поскупљење многе возаче доводи у дилему исплати ли се уопште коришћење плина као горива.

Стога смо поново направили рачуницу како бисмо видели да ли се и даље исплати уградња плина.


Ових дана гориво може да се купи по следећим ценама:

а) Плин: 96,00 дин
б) Бензин: 165,50 дин
ц) Дизел: 170,50 дин
Подсећамо да се цене мењају из дана у дан и да могу драстично да се разликују од пумпе до пумпе, чак и у оквиру исте “фирме”. Стога ове цене узмите искључиво као пример. Тако смо током анализе цена на пумпама плин налазили у распону од 93 до 97 динара.
Углавном, уколико спадате у оне који углавном точе за хиљаду динара, данас за једну “црвену” можете да купите око:
а) 10,4 литара плина
б) 6,0 литара бензина
ц) 5,8 литара дизела
Шта то значи у пракси?
Као пример узећемо аутомобил који у просеку троши 8 л/100 км бензина.
Када му уградимо ТНГ уређај, претпоставићемо да троши 10 л/100 км плина. Уколико би исти аутомобил имао дизел мотор сличне снаге, узимамо претпоставку да би трошио око 6 л/100 км дизела.

То значи да 100 пређених километара кошта:

1) на плин: 960 дин
2) на бензин: 1.324 дин
3) на дизел: 1.023 дин

Ауто “на плин” ипак троши и бензин

Да, аутомобил са ТНГ уређајем ипак троши и одређену количину бензина, али ту количину је тешко или боље рећи, немогуће проценити, пошто та ставка зависи од бројних фактора, као што су:
а) Температура, односно временски услови. Зими при -10 °Ц или -5 °Ц мотор ће потрошити много више бензина да достигне температуру на којој се аутоматски пребацује на плин него лети.
б) Начин загревања мотора. Многи возачи воле зими да оставе ауто да ради у месту и по 10 минута, а за то време добар број аутомобила неће се пребацити на плин. Други крену после минут-два и ауто им пребаци на плин после још минут-два. Иначе, мотор се знатно брже загрева у вожњи него у леру.
Али питање је колико горива ауто троши у леру? Просек је од 0,5 до 1 литар по једном сату рада у леру (у месту). Овај просек смо “утврдили” за моторе кубикаже од 1.400 до 2.000 кубика. Наравно да потрошња у леру такође зависи од разних фактора: температура мотора, температура ваздуха, кубикажа, тип/врста мотора, стање мотора…
Подсетимо овом приликом и да се не може 100% веровати путном компјутеру када вам показује потрошњу у леру, исто као што не можете да му верујете по питању потрошње у вожњи.
ц) Подешеност плинског уређаја. Када мотор, односно расхладна течност, достигне одређену температуру, доћи ће до аутоматског пребацивања на плин.
А то зависи од тога како је подешен плински уређај, односно на којој температури ће “оживети” и од тога колико брзо ће мотор достићи ту температуру.
д) Врста убризгавања горива – код неких система је неопходно да се кроз бензинске дизне убацује одређена количина бензина како би се дизне хладиле, тако да се истовремено са коришћењем плина троши и бензин. О томе је било речи у посебном тексту.
е) Број стартовања мотора. Пошто се мотор стартује на бензин, а затим пребацује на плин, приликом сваког стартовања потрошиће се одређена количина бензина. Колико ће се након стартовања ауто возити на бензин пре него што пређе на плин, опет зависи од горе наведених услова.

Колико плина ауто више троши у односу на бензин?

Разлика у потрошњи зависи од више фактора, али највише од врсте ТНГ уређаја, односно система за коришћење плина. Што је савременији и софистициранији систем, разлика ће бити мања.
Код неких ће потрошњом плина бити већа за 10%, код неких за 15% или 20%… А код неких само 5%, односно готово неосетно. Ипак, пракса показује да чак и потпуно нови аутомобили са фабрички уграђеним системом показују осетну разлику у потрошњи између бензина и плина. Уколико је систем лоше подешен, потрошња може да буде екстремно увећана у односу на бензин.

А шта је са ценом уградње, атеста, реатеста, сервисирања и чишћења?

То су ставке које зависе од случаја до случаја, тако да не постоји начин да их убацимо у рачуницу која би подједнако важила за све. Неко купи “чистог” бензинца па му угради плин, неко већ купи ауто са плином али врло брзо мора да обави реатест и да купи нови резервоар (боцу), док неко нађе ауто којем је управо стављена нова боца и урађен реатест.
Подсетимо се да је “рок трајања” боце за плин 10 година од дана производње (не од дана уградње).
Што се тиче трошкова одржавања плинске инсталације, ту је све хаотично. Неки возачи ништа не дирају док ауто драстично не изгуби снагу, повећа потрошњу или почне да се гуши при покушају оштријег убрзавања или при вишим обртајима, други сами мењају филтере и сређују испаривач.
Иначе, у сервисима који се баве уградњом кажу да би редовни сервиси требало да се раде на сваких 10.000 или 15.000 километара, када се обавља замена филтера и подешавање система. Цена тих сервиса се драстично разликује, па нећемо ни наводити примере.

Закључак

Да, плин се исплати људима који прелазе годишње више од 10.000 км, након прве године коришћења, јер уштеда износи око 350 € годишње, а толики су отприлике и трошкови уградње и атеста плина.
На сваких 5 година имају реатест плина (што је трошак од 6.600 дин. по важећим ценама ЦМВ-а), а за 10 година од уградње замену боце за плин пре реатеста (трошак између 15.000 – 18.000 дин). Али и поред тих трошкова за оне који прелазе годишње више од 10.000 Км плин се исплати.