Предисторија аутомобилизма и мотоциклизма у Бачкој Паланци

automobili-crnobela

Свака регија, па и градови као њихова седишта, кроз културно-историјски и социо-економски развој, имају преломне догађаје, који битно утичу на даљи развој, односно, остављају дубок траг у будућим временима.


У духу реченог и Бачка Паланка у својој историји, од друге половине 19. века, памти неколико важних етапа сопственог развоја, чије резултате ми и данас препознајемо и
ценимо.

Прво, пресељењем у Паланку државних надлештава из Сомбора (срески суд, бележништво-катастар, среска и општинска управа, пошта, телеграф и др.), је обезбеђена инфраструктура варошко-градског миљеа. После 1880. године, економски развој града се ослања на модерну пољопривреду (механизација, комасација и мелиоризација општинског атара) и развој занатства, трговине и прве трагове индустријализације, што је условило развој школства (шегртска школа 1857. и грађанска средња школа 1886.).

Развој саобраћаја и путне инфраструктуре (камени-макадам пут), Паланка – Нови Сад 1889. и Паланка – Сомбор 1903. године, изградња железничке пруге Паланка – Фекетић 1896. и Паланка – Богојево 1910. године, водени саобраћај – низводно, Паланка – Нови Сад и узводно Паланка – Вуковар и даље са подунавским градовима Европе. Електрификација среза паланачког од 1924. године, узима се као беочуг свеколиког развоја индустрије и трговине, чије резултате пратимо преко привредних изложби, од 1887., 1925., 1932. и 1938. године, индустријске робе произведене у паланачком срезу.

Период између два рата, када је реч о индустријализацији и општем економском просперитету, најбоље можемо сагледати, пратећи топографију индустријских предузећа у нашем граду и селима наше општине. Скоро свако село је ималу циглану, кудељару, млин и стругару (пилану), развијено занатство и трговину. У паланачким општинама (Новој, Старој и Бачкој), било је девет кудељара, три парна млина, три велике машинбраварске радионице, две циглане са кружним пећима, индустрија лимарских производа, производња кожне галантерије и обуће, дрвопрерађивачка индустрија, ткачница јуте и кудељних влакана, неколико грађевинских предузећа итд.

Овако развијену индустрију пратила је трговина, угоститељство и саобраћај, као пратеће привредне гране, у функцији општег развоја. Када је реч о друмском путничком саобраћају, који је био између осталог ствар престижа и помодарства, први аутомобил у Бачкој Паланци (колико је познато), имао је власник парног млина Антон Червени 1920. године, који је био на три точка, а већ следеће, 1921., браћа Целовски – Лоренц, купују новог четвороточкаша марке „АустроФиат“.

Власник метало-стакларске радње Леополд Ресели, купио је камион 1925., док су први мотоциклисти у нашем граду били: Франц Бост, Јожеф Спидермен, Симо Марцикић и други. Прва бензинска пумпа је била испред продавнице металне галантерије Михајла Хага (данас у тој кући је редакција „Недељних новина“), а у нашем граду је тада било већ двадесетак аутомобила (Георг Вурм, Стеван Ресели, Лудвиг Рајс, Отмар Ресели, Херовић, Лачански, Завишић, Дембиц, и други).

Такси станица се налазила испред кафане „Српска круна“ у улици Ј.А. број 17 (данас ауто-школа Триве Илића), а таксисти су: Антон Север, браћа Долезар, Стеван Марковић, Томан, Целовски и др.

После ослобођења, 1946. године, у Југославији, на иницијативу Централног комитета СКОЈ-а, основана је Народна техника, са задатком да технички образује младе, у чијем саставу је формиран Аутомобилистичко-мотоциклистички савез, 27. јуна 1948. На предлог друштвено-политичких организација у нашем граду, формирана је Народна техника, са седиштем у ул. Ј.А. 20, на челу са председником Гојком Лукићем. Одмах по оснивању, почела је са радом мала радионица за поправку бицикала, машина за шивење и писање и друге машинске опреме.

Наиме, у тој кући, где је било седиште Народне технике, а од 1956. године и седиште Аутомото друштва Бачка, у којој пре рата такође, била радионица и продавница бицикала, у власништву Лајберта, у којој је радио Антон Лунова, који је био и кино оператер, као и власник биоскопа „Ураниа“, (данас биоскоп „Војводина“).

Све напред речено било је у функцији развоја аутомобилизма и мотоциклизма у нашем граду, што ће за последицу имати оснивање Ауто-мото друштва Бачка 1956. године у окриљу Народне технике.

Тхис ентрy wас постед ин . Боокмарк тхе пермалинк.