Ауто-механичар Јован -Јанко Чех: „У лето 1958. године, као тринаестогодишњак, нашао сам се у приватној машинбраварској радионици Шнел Карчике, јер је мој отац сматрао да би било добро „да осетим гвожђе“, пре него што следеће године почнем да изучавам занат. Сећам се добро, тада Шнелова радионица је правила пресе за ливење пластике по наруџби новоформираног предузећа „Нопал“, а мене је једном приликом мајстор послао у радионицу АМД Бачка, код мајстора Николе Бајлова по некакав алат“, тако је почео своју сетну причу Јанко Чех, један од првих упослених у АМД Бачка.
Следеће, 1959, Јанко је дошао на изучавање ауто-механичарског заната у сервисну радионицу АМД Бачка, код већ поменутог мајстора Бајлова и његовог калфе, Милана Пољанског. У канцеларији, које је АМД Бачка делило са својим оснивачем, Народном техником, радили су секретар Друштва, Младен Шијаков и благајник, Урош Крстић.
Јанко остаје у АМД-у до одласка у ЈНА 1965. године, а по повратку из војске прелази у радионицу СУП-а у Бачкој Паланци, али остаје у сталној вези са Друштвом, јер је постављен за члана Комисије за полагање возачких испита.
„У то време мало је било путничких аута у нашем граду. Знам да су путничке аутомобиле имали адвокат Мироницки, Слободан Мишков – Дечко, др Завиша Завишић, Ђура Ајхингер, од друштвено-политичких организација и установа, општина, Раднички универзитет (Фиат 1100), „Меркур“ (америчког Форда), Комитет СК, АМД Бачка (Кампањолу 1400 БЈ) и др. Први нови „Фића – 600“ у нашем граду је у власништву Едите Ковчин, затим „Меркур“ купује „Фиће“, својим трговачким путницима, Јанку Мингу, Јосипу Теларевићу и Бели Жигмунду“, сећао се Јован Чех – Јанко.
Професор књижевности, др Милан Козомора (1930-1994), директор ОШ „Жарко Зрењанин“ у Обровцу, постављен је 1966. године, за просветног инспектора Општине Бачка Паланка, а исте године је изабран за председника Управног одбора АМД Бачка из Бачке Паланке. Председник АМС Војводине био је у периоду 1981/82, а члан председништва АМС Југославије 1979-1983, као и члан многих комисија републичког и савезног значаја.
За постигнуте резултате добио је многа признања у области организације ауто-мото спортских приредби, Службе помоћи и информисања, такмичења деце и омладине о безбедности у саобраћају, за развој саобраћајно-техничке културе и масовности чланства и др. Са позиције Просветно-педагошког завода у Новом Саду и активног чланства у органима покрајинског, републичког и савезног АМС, Милан Козомора је много допринео развоју АМД Бачка, свог матичног друштва.
У монографији, објављеној поводом 40 година АМС Југославије (1946-1986), Милан Козомора и Стојан Важић, уврштени су међу 50 најзаслужнијих чланова ове престижне друштвене асоцијације.
У недељу, 24. јуна 1966. године, у просторијама Радничког дома (Касина), одржана је годишња Скупштина АМД Бачка десетогодишњице оснивања Друштва и извештај о постигнутим резултатима. Посебно су истакнути постигнути резултати у обуци возача и спортским такмичењима, као и проширењу материјалне основе рада и повећању броја запослених.
Још од оснивања, једно од најважнијих делатности Друштва је обука возача, масовност чланства, ауто-мото спорт и рад са младима у саобраћајној превенцији. Од првих дана окупљања аутомобилиста и мотоциклиста у АМД Бачка, истакнута је жеља да се организују такмичења у брзини и спретности у управљању возилима, што је и прешло у традицију.
Поводом Дана Младости и Дана ослобођења Бачке Паланке 1964, одржане су уличне трке у нашем граду, на којима су постигнути запажени резултати. С поносом је наглашено учешће једне екипе АМД Бачка исте године на Првом ауто-релију „Сутјеска 64”, повећан је број запослених, Друштво располаже са шест аутомобила и два мотоцикла, обучено је 500 возача, а од 1958, почео је рад са младима на предавањима о безбедности у саобраћају и саобраћајно-техничкој култури.
Опремљен је технички сервис за поправку возила и центар за преглед техничке исправности возила, где је обављан редован преглед приликом регистрације и ванредни технички преглед. С таквим људским ресурсима, материјалним и техничким средствима, АМД Бачка улази у другу декаду свог успешног постојања, што ће се касније испоставити, као солидна основа и предуслов будућем развоју.